Kako zagađenje vazduha oštećuje mozak

Kako zagađenje vazduha oštećuje mozak

Celo naše telo, pa i mozak da bi uopšte funkcionisalo i bilo živo mora da ima kiseonik. Kiseonik se nalazi u vazduhu koji udišemo. Ali osim kiseonika, iz vazduha koji udišemo dobijamo i druge elemente koji nam nanose štetu, kako plućima i disajnim organima, tako i ostalim organima pa i mozgu. Nažalost ne razmišljaju svi na ovaj način, ili možda ne znaju i ne razumeju da zagađen vazduh nanosi štetu svim živim bićima, pa tako i ljudima i narušava zdravlje. Prosečne osobe ne znaju da je vazduh zagađen ili ako i znaju misle “ne može meni da se desi”. Važno je da ima posla, da industrija radi i da donosi novac, a zdravlje je manje bitno. Državni ekonomski instrumenti su usmereni samo na ubiranje taksi i poreza umesto da podrže i unaprede ekološki odgovorno ponašanje.

Problem zagađenja vazduha u Srbiji dugo postoji i isto toliko dugo se ignoriše. Posledica je niskog nivoa ekološke svesti i nedostatka profesionalnog obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine.

U 2010. g. procenjeno je da je više od 10.000 osoba u Srbiji umrlo prevremeno zbog izloženosti suspendovanim česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi. Pored toga je došlo i do pojave 2,5 miliona dana odsustvovanja s posla. – https://www.env-health.org/

Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje

Izloženost zagađenju vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih zdravstvenih stanja – od iritacija pa sve do smrtnih slučajeva. Više o tome možete pročitati ovde. Uticaj na respiratorne i kardivaskularne bolesti je prilično dobro izučen i dokumentovan, a posebno su pogođene osetljive i ranjive grupe.

Zagađenje vezduha može biti veoma različito, a njegov uticaj na zdravlje je prilično kompleksan. Glavni zagađivači za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja su suspendovane čestice, ozon, azot – dioksid, sumpor – dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgranjem ugljovodoničnih gasova.

Iz poslednjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine o zagađenosti vazduha iz 2017. godine koji je poslednji objavljen na sajtu agencije se izvodi zaključak da je vazduh zagađen u gradskim sredinama iz više različitih izvora zagađenja sa različitim česticama.

zagadjenja vazduha

Uticaj zagađenja na nervni i cerebralni sistem

U efekte spadaju: neurorazvojni poremećaji, upala nervog tkiva, oksidativni stres, promene u krvno–moždanoj barijeri, glavobolja, uznemirenost, udar, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest.

Mešavina komponenti zagađenja vazduha obuhvata i teške metale koji se emituju u atmosferu, na primer, živa ili olovo. Ovi ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju kišom. Mnogi teški metali su izuzetno neurotoksični za ljudsko telo, posebno za decu.

Izlaganje olovu u detinjstvu može da rezultira sniženim kognitivnim funkcionisanjem, uključujući i procenu vremena reagovanja, skeniranje i izvršno funkcionisanje kod odraslih, odnosno, kognitivnu fleksibilnost i apstraktno rezonovanje. Izlaganje olovu može da utiče i na potonju govornu memoriju i tečnost govora. Agresivnost, problematično ponašanje (kao što su depresija i poremećaji spavanja) i povećano antisocijalno i delikventno ponašanje su takođe u pozitivnoj korelaciji sa izlaganjem olovu.

Živa je jak neurotoksin koji može da izazove teška oštećenja mozga i nervnog sistema u razvoju. Izlaganje metil-živi u materici može da ima štetan uticaj na razvoj
mozga i nervnog sistema bebe, rezultirajući eventualnim uticajem na kognitivno razmišljanje, memoriju, pažnju, jezik i fine motorne i vizuelne prostorne veštine.

Mikročestice i ostali toksini kao noćna mora za mozak

Veoma male čestice mogu dospeti u krvotok i tako da putuju kroz naše telo, nanoseći štetu našem zdravlju. Tako mogu dospeti i do mozga i da dovedu do neurodegativnih oboljenja i oboljenja kao što je demencija, Alchajmerova bolest, autizam i slično.

Toksini su opasni, čak i štetniji od malih čestica. Male čestice mogu vremenom oštetiti vaš mozak, a ponekad ovaj proces traje godinama. Toksini brže napadaju. Ako se nađete u zagađenom području sa visokim nivoom toksina, to može da bude kobno. Možete se razboleti i otići u bolnicu, ili čak i umreti. Zbog toga područje sa hemijskom industrijom ne bi trebalo biti naseljeno. A ako živite u takvim oblastima, trebali biste se što pre preseliti zbog sopstvene zdravstvene zaštite i svojih najmilijih.

Borba protiv zagađenja mora biti naš svakodnevni posao. Tokove novca i poslovanje treba ostaviti po strani kada govorimo o zdravlju nas i naše dece. Ništa nije dragocenije od zdravlja i zdravlja naše dece.

 

Podelite sa drugima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *