Kada pomislite na prašinu, moglo bi se reći da i nije toliko opasna. Ali nauka kaže drugačije. Čestice u vazduhu imaju značajan uticaj na naš respiratorni sistem, naročito na pluća. Ako ste stalno izloženi prašini na duži period, imaćete zasigurno veće ili manje probleme sa sistemom za disanje. Neki naučnici čak povezuju prašinu sa rakom pluća.

Šta je prašina?

Izvan kuće prašina se obično slegne dole na zemlji. Možete je videti i golim okom i uglavnom je napravljena od zemlje ili peska. Dok je na zemlji, prašina nije opasna jer dok nije u vazduhu ne predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje. Unutar kuće je prašina malo opasnija jer je uglavnom napravljena od ostataka mrtve kože ili drugih otpada iz domaćinstva. Ako imate kućne ljubimce, onda i mrtva koža sa kućnih ljubimaca upada u tu mešavinu. Osobe koje nemaju alergijske reakcije su imune na ove stvari i zato ne bi trebalo da se brinu. U drugu ruku osobe koje imaju alergiju na prašinu, grinje ili perut životinja mogu da imaju ozbiljnije napade.

Ljudi udišu prašinu od kada postoje i prašina i ljudi i veoma smo otporni na nju.

Veličina prašine

Kao što smo malopre pomenuli, kada se prašina akumulira na tlu možemo da je vidimo golim okom. Možete da dunete u prašinu na tlu i onda se polovina prašine više ne vidi. Oduvana i nevidljiva prašina je veoma sitna i to je najgori tip prašine za čoveka. Tako male čestice lako prolaze naš imuni sistem i ulaze u pluća. Sa konstantnim izlaganjem i udisanjem mikro prašine možete zaraditi infekciju pluća. Drugim rečima, i ako ne vidite prašinu u kući, veoma je velika šansa da imate ovu mikro prašinu i teško da postoji mesto u kući u kojoj nema prašine.

Osobe sa najvećim rizikom

Svi su u nekom trenutku bili izloženi riziku i udisali prašinu. Ljudi udišu prašinu od kada postoje i prašina i ljudi i veoma smo otporni na nju. Zbog toga uglavnom nemamo probleme sa prašinom. Ali neki ljudi, naročito starije osobe, osobe podložne alergijama i male bebe su osobe sa najviše rizika. Stare osobe imaju slabija pluća i slabiji imuni sistem, ili neku drugu komponentu koja opterećuje imuni sistem. Bebe su takođe u grupi osoba koje imaju problem sa prašinom. Bebe imaju totalno nov imuni sistem koji je tek počeo da uči kako da se bori sa virusima, bakterijama i drugim infekcijama. Kada su bebe izložene prašini, njihov imunitet još uvek ne radi dobro, ili bude preopterećen, ili pretera sa reakcijom.

Alergijske reakcije

Nije tajna da prašina, grinje i slične stvari u našim kućama mogu da pokrenu alergijsku reakciju. Srećom ove reakcije nisu ozbiljnije pa je rizik od anafilaktičkog šoka minimalan. Ali suzne oči, oči koje svrbe, curenje nosa ili čak i osip je moguća reakcija na prašinu.

Šta možemo da uradimo povodom prašine?

Trebalo bi da redovno čistimo kuću. Koristite vlažne krpe i obrišite nameštaj i podove. Na taj način se bez problema rešavate slegnute prašine koja može da se podigne u vazduh i da je udahnete. Brisanje prašine u kući je prva linija odbrane. Usisivač je takođe dobro sredstvo za uklanjanje prašine. Samo ovde morate da povedete računa jer neki usisivači propuste određenu količinu prašine iz tepiha i slično i ispuste ga u vazduh koji udišemo, zato je najbolje da rad sa usisivačem izvede osoba koja nije alergična. Prečišćivač vazduha je najverovatnije najbolja stvar koju možete da koristite za se oslobodite kućne prašine. Prečišćivač vazduha sa HEPA filterom uklanja 99,97% čestica iz vazduha, uključujuči i mikroskopsku prašinu koja je najopasnija. Upotreba prečišćivača vazduha je vrlo prosta. Stavite ga u prostoriju, uključite da radi i sačekate par minuta da uređaj pročisti vazduh. Najbolja je kombinacija usisivača i prečišćivača vazduha. Usisivač usisa prašinu sa poda i tepiha, a ako se prašina podigne, to pokupi prečišćivač vazduha. Prašina definitivno nije nešto novo, živimo sa njom od vajkada. Samo danas znamo da neke bolesti su izazvane ili se prenose putem prašine, odnosno kada je udahnemo. Sa tim znanjem možemo da reagujemo ako imamo problem sa prašinom i da je efikasno uklonimo iz prostorija u kojim najviše boravimo.

Celo naše telo, pa i mozak da bi uopšte funkcionisalo i bilo živo mora da ima kiseonik. Kiseonik se nalazi u vazduhu koji udišemo. (više…)

Formaldehid (ili metanal) je bezbojan, zapaljiv gas jakog i neugodnog mirisa (HCHO). Rastvorljiv je u vodi i najjednostavniji je aldehid. (više…)