Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je radove u „Toplani-Valjevo“, koja će u predstojećoj grejnoj sezoni, umesto mazuta, kao energent koristiti ekološki prihvatljiviji gas, čime će se značajno popraviti kvalitet vazduha u Valjevu.Vujović je istakla da je ovaj projekat koji se realizuje uz podršku Ministarstva, za građane Valjeva veoma važan, jer će doprineti da se smanji aerozagađenje u ovom gradu.

- Svesni činjenice da se Valjevo, od kad se meri kvalitet vazduha, konstantno nalazilo u trećoj kategoriji gradova sa preterano zagađenim vazduhom, odobrili smo značajna sredstva kako bismo popravili kvalitet života građana. U tom cilju, sufinansiramo rekonstrukciju velikog kotla u gradskoj toplani sa 80 miliona dinara. Očekujem da će radovi biti gotovi u ovoj godini, i tada će emisija PM čestica iz toplane biti eliminisana. Do kraja godine će biti završeni i radovi na toplovodu, a tada na ovaj sistem grejanja mogu da se priključe „Zavod za javno zdravlje“, “Nacionalna služba za zapošljavanje“, „Istorijski arhiv“, kasarna "Živojin Mišić" i drugi objekti u blizini – rekla je Vujović.

"Ono što je naš zahtev ka svima koji su dobili sredstva, jeste da završe radove do sledeće grejne sezone" - Irena Vujović

Ministarstvo je Valjevu dodelilo sredstva putem javnog konkursa, a na isti način, dodeljena su sredstva za ozelenjavanje gradskih parkova, uklanjanje divljih deponija i zaštitu zemljišta. - Ukupna ulaganja u Valjevu kroz konkurse, računajući i učešće Grada, u ovoj godini su premašila iznos od milion evra. Želim da čestitam i gradonačelniku i njegovom timu na brzo pripremljenim projektima, kako bi ova sredstva stigla baš u Valjevo. Ujedno ih pozivam da nastave da se trude, a ministarstvo koje vodim će nastaviti da podržava kvalitetne zelene projekte, jer samo zajedno možemo da se izborimo za čistiju budućnost generacija koje dolaze – poručila je Vujović.

Prema njenim rečima, Valjevo je takođe deo velikog projekta, koji se realizuje uz podršku EBRD. Reč je o Regionalnom centru za upravljanje čvrstim otpadom Kolubara – Kalenić, ka kojem će gravitirati 15 lokalnih samouprava, odnosno više od pola miliona građana. "Planirano je da regionalni centar tretira otpad iz 11 lokalnih samouprava, a postoji mogućnost da se priključi još njih četiri. Tako rešavamo problem upravljanja otpadom za region u kojem živi više od pola miliona stanovnika", objasnila je ona i dodala da će sav otpad biti tretiran po evropskim standardima. Vujović je istakla da su odvojena značajna sredstva za smanjenje aerozagađenja širom Srbije, koja su lokalnim samoupravama stavljena na raspolaganje kroz konkurse.

Kada pomislite na prašinu, moglo bi se reći da i nije toliko opasna. Ali nauka kaže drugačije. Čestice u vazduhu imaju značajan uticaj na naš respiratorni sistem, naročito na pluća. Ako ste stalno izloženi prašini na duži period, imaćete zasigurno veće ili manje probleme sa sistemom za disanje. Neki naučnici čak povezuju prašinu sa rakom pluća.

Šta je prašina?

Izvan kuće prašina se obično slegne dole na zemlji. Možete je videti i golim okom i uglavnom je napravljena od zemlje ili peska. Dok je na zemlji, prašina nije opasna jer dok nije u vazduhu ne predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje. Unutar kuće je prašina malo opasnija jer je uglavnom napravljena od ostataka mrtve kože ili drugih otpada iz domaćinstva. Ako imate kućne ljubimce, onda i mrtva koža sa kućnih ljubimaca upada u tu mešavinu. Osobe koje nemaju alergijske reakcije su imune na ove stvari i zato ne bi trebalo da se brinu. U drugu ruku osobe koje imaju alergiju na prašinu, grinje ili perut životinja mogu da imaju ozbiljnije napade.

Ljudi udišu prašinu od kada postoje i prašina i ljudi i veoma smo otporni na nju.

Veličina prašine

Kao što smo malopre pomenuli, kada se prašina akumulira na tlu možemo da je vidimo golim okom. Možete da dunete u prašinu na tlu i onda se polovina prašine više ne vidi. Oduvana i nevidljiva prašina je veoma sitna i to je najgori tip prašine za čoveka. Tako male čestice lako prolaze naš imuni sistem i ulaze u pluća. Sa konstantnim izlaganjem i udisanjem mikro prašine možete zaraditi infekciju pluća. Drugim rečima, i ako ne vidite prašinu u kući, veoma je velika šansa da imate ovu mikro prašinu i teško da postoji mesto u kući u kojoj nema prašine.

Osobe sa najvećim rizikom

Svi su u nekom trenutku bili izloženi riziku i udisali prašinu. Ljudi udišu prašinu od kada postoje i prašina i ljudi i veoma smo otporni na nju. Zbog toga uglavnom nemamo probleme sa prašinom. Ali neki ljudi, naročito starije osobe, osobe podložne alergijama i male bebe su osobe sa najviše rizika. Stare osobe imaju slabija pluća i slabiji imuni sistem, ili neku drugu komponentu koja opterećuje imuni sistem. Bebe su takođe u grupi osoba koje imaju problem sa prašinom. Bebe imaju totalno nov imuni sistem koji je tek počeo da uči kako da se bori sa virusima, bakterijama i drugim infekcijama. Kada su bebe izložene prašini, njihov imunitet još uvek ne radi dobro, ili bude preopterećen, ili pretera sa reakcijom.

Alergijske reakcije

Nije tajna da prašina, grinje i slične stvari u našim kućama mogu da pokrenu alergijsku reakciju. Srećom ove reakcije nisu ozbiljnije pa je rizik od anafilaktičkog šoka minimalan. Ali suzne oči, oči koje svrbe, curenje nosa ili čak i osip je moguća reakcija na prašinu.

Šta možemo da uradimo povodom prašine?

Trebalo bi da redovno čistimo kuću. Koristite vlažne krpe i obrišite nameštaj i podove. Na taj način se bez problema rešavate slegnute prašine koja može da se podigne u vazduh i da je udahnete. Brisanje prašine u kući je prva linija odbrane. Usisivač je takođe dobro sredstvo za uklanjanje prašine. Samo ovde morate da povedete računa jer neki usisivači propuste određenu količinu prašine iz tepiha i slično i ispuste ga u vazduh koji udišemo, zato je najbolje da rad sa usisivačem izvede osoba koja nije alergična. Prečišćivač vazduha je najverovatnije najbolja stvar koju možete da koristite za se oslobodite kućne prašine. Prečišćivač vazduha sa HEPA filterom uklanja 99,97% čestica iz vazduha, uključujuči i mikroskopsku prašinu koja je najopasnija. Upotreba prečišćivača vazduha je vrlo prosta. Stavite ga u prostoriju, uključite da radi i sačekate par minuta da uređaj pročisti vazduh. Najbolja je kombinacija usisivača i prečišćivača vazduha. Usisivač usisa prašinu sa poda i tepiha, a ako se prašina podigne, to pokupi prečišćivač vazduha. Prašina definitivno nije nešto novo, živimo sa njom od vajkada. Samo danas znamo da neke bolesti su izazvane ili se prenose putem prašine, odnosno kada je udahnemo. Sa tim znanjem možemo da reagujemo ako imamo problem sa prašinom i da je efikasno uklonimo iz prostorija u kojim najviše boravimo.

Celo naše telo, pa i mozak da bi uopšte funkcionisalo i bilo živo mora da ima kiseonik. Kiseonik se nalazi u vazduhu koji udišemo. (više…)

Formaldehid (ili metanal) je bezbojan, zapaljiv gas jakog i neugodnog mirisa (HCHO). Rastvorljiv je u vodi i najjednostavniji je aldehid. (više…)