Author - developer

Kako zagađenje vazduha oštećuje mozak

Celo naše telo, pa i mozak da bi uopšte funkcionisalo i bilo živo mora da ima kiseonik. Kiseonik se nalazi u vazduhu koji udišemo. Ali osim kiseonika, iz vazduha koji udišemo dobijamo i druge elemente koji nam nanose štetu, kako plućima i disajnim organima, tako i ostalim organima pa i mozgu. Nažalost ne razmišljaju svi na ovaj način, ili možda ne znaju i ne razumeju da zagađen vazduh nanosi štetu svim živim bićima, pa tako i ljudima i narušava zdravlje. Prosečne osobe ne znaju da je vazduh zagađen ili ako i znaju misle "ne može meni da se desi". Važno je da ima posla, da industrija radi i da donosi novac, a zdravlje je manje bitno. Državni ekonomski instrumenti su usmereni samo na ubiranje taksi i poreza umesto da podrže i unaprede ekološki odgovorno ponašanje. Problem zagađenja vazduha u Srbiji dugo postoji i isto toliko dugo se ignoriše. Posledica je niskog nivoa ekološke svesti i nedostatka profesionalnog obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine.
U 2010. g. procenjeno je da je više od 10.000 osoba u Srbiji umrlo prevremeno zbog izloženosti suspendovanim česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi. Pored toga je došlo i do pojave 2,5 miliona dana odsustvovanja s posla. - https://www.env-health.org/

Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje

Izloženost zagađenju vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih zdravstvenih stanja - od iritacija pa sve do smrtnih slučajeva. Više o tome možete pročitati ovde. Uticaj na respiratorne i kardivaskularne bolesti je prilično dobro izučen i dokumentovan, a posebno su pogođene osetljive i ranjive grupe. Zagađenje vezduha može biti veoma različito, a njegov uticaj na zdravlje je prilično kompleksan. Glavni zagađivači za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja su suspendovane čestice, ozon, azot - dioksid, sumpor - dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgranjem ugljovodoničnih gasova. Iz poslednjeg izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine o zagađenosti vazduha iz 2017. godine koji je poslednji objavljen na sajtu agencije se izvodi zaključak da je vazduh zagađen u gradskim sredinama iz više različitih izvora zagađenja sa različitim česticama.

Uticaj zagađenja na nervni i cerebralni sistem

U efekte spadaju: neurorazvojni poremećaji, upala nervog tkiva, oksidativni stres, promene u krvno–moždanoj barijeri, glavobolja, uznemirenost, udar, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest. Mešavina komponenti zagađenja vazduha obuhvata i teške metale koji se emituju u atmosferu, na primer, živa ili olovo. Ovi ostaju u vazduhu dok se ne vrate u zemlju kišom. Mnogi teški metali su izuzetno neurotoksični za ljudsko telo, posebno za decu. Izlaganje olovu u detinjstvu može da rezultira sniženim kognitivnim funkcionisanjem, uključujući i procenu vremena reagovanja, skeniranje i izvršno funkcionisanje kod odraslih, odnosno, kognitivnu fleksibilnost i apstraktno rezonovanje. Izlaganje olovu može da utiče i na potonju govornu memoriju i tečnost govora. Agresivnost, problematično ponašanje (kao što su depresija i poremećaji spavanja) i povećano antisocijalno i delikventno ponašanje su takođe u pozitivnoj korelaciji sa izlaganjem olovu. Živa je jak neurotoksin koji može da izazove teška oštećenja mozga i nervnog sistema u razvoju. Izlaganje metil-živi u materici može da ima štetan uticaj na razvoj mozga i nervnog sistema bebe, rezultirajući eventualnim uticajem na kognitivno razmišljanje, memoriju, pažnju, jezik i fine motorne i vizuelne prostorne veštine.

Mikročestice i ostali toksini kao noćna mora za mozak

Veoma male čestice mogu dospeti u krvotok i tako da putuju kroz naše telo, nanoseći štetu našem zdravlju. Tako mogu dospeti i do mozga i da dovedu do neurodegativnih oboljenja i oboljenja kao što je demencija, Alchajmerova bolest, autizam i slično. Toksini su opasni, čak i štetniji od malih čestica. Male čestice mogu vremenom oštetiti vaš mozak, a ponekad ovaj proces traje godinama. Toksini brže napadaju. Ako se nađete u zagađenom području sa visokim nivoom toksina, to može da bude kobno. Možete se razboleti i otići u bolnicu, ili čak i umreti. Zbog toga područje sa hemijskom industrijom ne bi trebalo biti naseljeno. A ako živite u takvim oblastima, trebali biste se što pre preseliti zbog sopstvene zdravstvene zaštite i svojih najmilijih. Borba protiv zagađenja mora biti naš svakodnevni posao. Tokove novca i poslovanje treba ostaviti po strani kada govorimo o zdravlju nas i naše dece. Ništa nije dragocenije od zdravlja i zdravlja naše dece.  

Astma i prečišćivači vazduha – ima li koristi?

Šta je astma?

Astma je hronična bolest disajnih puteva. Disajni putevi sprovode vazduh iz atmosfere u pluća i iz pluća. Kod ljudi sa astmom disajni putevi su upaljeni i osetljivi i veoma burno reaguju na iritaciju iz vazduha. Najčešći izazivači astme su virusi, dim iz cigareta i ostali duvanski dim, alergija na polen, alergija na dlake životinja, alergija na grinje i slično. Razlikuje se kod svakog bolesnika. Najčešće tegobe kod astme su kašalj, zviždanje u grudima i teskoba, nedostatak vazduha i/ili gušenje. Ako imate neke od ovih simptoma najbolje je da se obratite svom doktoru koji će da proceni od čega bolujete i da vam prepiše najbolju terapiju za vas. Vežbanje može da pogorša simptome astme a razlog za ovo je najčešće prašina i ostale nečistoće u vazduhu. Kada trčite napolju, onda se pluća rašire i koristite njihov pun kapacitet, takoreći dišete punim plućima. Problem je što dišete i nečistoće iz vazduha kao što je prašina, polen i slični alergeni koji mogu da budu okidač za napad astme. Počinjete da kašljete ili jednostavno ne možete da dišete. Osećaj je kao da imate nešto u plućima što bi ste kašljem trebalo da izbacite, ali to jednostavno neće da izađe. Ako imate astmu ne biste trebali da vežbate napolju ako je hladno, ili ako je vazduh previše suv i zagađen jer ovakvi uslovi loše utiču na astmu.

Koji je lek za astmu?

Lek za astmu je promena načina života, odnosno da bi ste lakše podneli probleme sa astmom morate da se prilagodite. Smanjite višak kilograma ako ga imate i jedite zdraviju hranu. Zdravija hrana je uglavnom više povrća i voća, manje mesa i više vode. Najbolje je da kuvate sami jer tako znate šta jedete. Ako ne kuvate sami onda bi trebalo da počnete da kuvate, a ako je i to mnogo onda čitajte deklaracije na proizvodima koje kupujete. Posle nekog vremena ćete naučiti koje namirnice vam manje ili više prijaju. Za one koji imaju teže oblike astme najbolji je savet onaj koji ste dobili od vašeg lekara i koristite pumpice, ali budite umereni u korišćenju jer sadrže kortikosteroide, a previše kortikosteroida vodi u neke druge probleme. Previše korišćenja takođe može dovesti i do zavisnosti a ako se ovo desi ona ćete stalno morati da koristite pumpicu da bi ste mogli da dišete normalno.

Kako sprečiti napade astme?

Neka vazduh u prostorijama bude čist i svež

Najlakše je otvoriti prozor i provetriti prostorije u kojima boravite. Samo budite i tu oprezni. U zavisnosti od godišnjeg doba u vazduhu ima različitih alergena koji vam mogu izazvati dodatne probleme. To može da bude polen od biljaka, ali i zagađenje vazduha od industrije, saobraćaja ili komšija se greje na ugalj, a vetar donosi sve kod vas.

Nabavite prečišćivač vazduha

Prečišćivači vazduha su danas možda i najbolji način da vazduh u prostorijama bude čist, svež i bez alergena. Nabavite prečišćivač sa HEPA filterom koji odgovara vašem budžetu i površini prostorija u kojima živite ili radite. Možda napolju ne možete da utičete kakav vazduh dišete, ali unutra možete imati vazduh koji je očišćen od alergena i bezbedan za disanje. Na ovaj način ćete sigurno olakšati sebi, umanjiti simptome astme i dozvoliti telu da se odmori od konstantne iritacije iz okoline. Kada se telo odmara ono se i oporavlja, tako da na duže staze možda astma i nestane. Današnji prečišćivači vazduha uglavnom svi imaju filtere za prečišćavanje vazudha koji imaju visok stepen zaštite i uklanjaju nečistoće iz vazduha kao što su dlake od kućnih ljubimaca i prašina, polen i ostali alergeni, formaldehid i druge štetne hemikalije, uspešno uklanjaju i PM 2,5 čestice i čak imaju zaštitu od nekih virusa i bakterija. Sa nekim prečišćivačem vazduha će vam sigurno biti lakše sa astmom jer ćete ukloniti neke od izazivača astme i tako kontrolisati svoju astmu, a ne ona vas.